CG domaćin zasijedanja Arhuske konvencije

#MinistarstvoTurizma #IvanaVojinović #ArhuskaKonvencija #RadicaZeković

Šesto zasijedanje Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosuđu u pitanjima vezanim za životnu sredinu (Arhuska konvencija) i PRTR Protokola održaće se u Budvi, od 11. do 15. septembra.

Crna Gora Arhusku konvenciju ratifikovala 2009. godine: Vojinović i Zeković (foto: MORT)

Povodom te Konvencije, danas je u Ministarstvu održivog razvoja i turizma (MORT) održana konferencija na medije, na kojoj je istaknuto da je u pitanju izuzetno važan međunarodni događaj koji će okupiti više od 400 učesnika, predstavnika oko 56 zemalja potpisnica Arhuske konvencije, brojnih međunarodnih organizacija, predstavnika civilnog društva, eksperata, a najavljeno je i učešće većeg broja ministara za zaštitu životne sredine, i potpredsjednika vlada, država regiona i šire.

Generalna direktorka Direktorata za životnu sredinu, Ivana Vojinović, kazala je da će učesnici tokom predstojeće sedmice u Budvi razgovarati o dosadašnjim rezultatima i najizazovnijim elementima u okviru primjene Arhuske konvencije.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma je saopšteno da će prvi dan skupa otvoriti ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, dok će 14. septembra zajedničko zasijedanje Arhuske konvencije i PRTR protokola na visokom nivou ispred Crne Gore, kao države domaćina, otvoriti premijer Duško Marković.

„Vjerujem da ćemo tokom predstojećeg petodnevnog zasijedanja zajednički postići konsenzus oko donošenja važnih odluka za predstojeći period. Predstavlja nam izuzetnu čast što je Crna Gora odabrana da bude domaćin Šestog zasijedanja Arhuske konvencije, budući da je konvencija tokom proteklih dvadesetak godina, otkako se primjenjuje na globalnom planu, postala jedan od najuticajnijih međunarodno pravnih instrumenata u oblasti životne sredine“, saopštila je Vojinović i podsjetila da je Crna Gora Arhusku konvenciju ratifikovala 2009. godine.

Ona je istakla da je Arhuska konvencija pružila širok korpus prava pojedinaca iz oblasti životne sredine, te podsjetila da su principi ove konvencije utkani i u naš Ustav, a tiču se prava svakog građanina da bude blagovremeno, tačno, precizno i objektivno informisan o stanju životne sredine i da u svakom trenutku ima pravo da traži informaciju o tome kakvo je stanje svih njenih segmenata. Kako je navela, Crna Gora je ostvarila znatan iskorak na polju informisanja javnosti o stanju životne sredine.

Vojinović je napomenula da bi sam događaj trebalo da rezultira usvajanjem zajedničke deklaracije, tzv. Budvanske deklaracije koja nosi radni naziv „Ekološka demokratija za našu održivu budućnost“.

Portparolka Centra za održivi razvoj, Radica Zeković, navela je da je bivši generalni sekretar UN, Kofi Anan, opisao Arhusku konvenciju kao „najambiciozniji poduhvat“ u smislu demokratizacije na polju životne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom UN.

„Konvencija nije samo sporazum vezan za zaštitu životne sredine, ona je takođe i Konvencija o vladinoj odgovornosti i transparentnosti u donošenju odluka. U preambuli Konvencije povezuju se zaštita životne sredine sa normama o ljudskim pravima, a prava vezana za oblast životne sredine podižu se na nivo ostalih ljudskih prava“, navela je Zeković.

Kako je kazala Zeković, moramo intenzivno razgovarati o izazovima i interakcijama između društvenih, ekoloških i ekonomskih agendi koje omogucćavaju prelazak na zelenu ekonomiju u zemlji.

„Važno je da razumijemo glavne razvojne pokretače koji prepoznaju ekonomske, socijalne i ekološke stubove održivog razvoja kao ključne komponente preporučenih politika i rješenja. Na ovaj način stvorićemo preduslove za saradnju privatnog sektora sa javnim sektorom i civilnim društvom, kako bi uklonili barijere i podstakli razvoj zelene ekonomije“, izjavila je ona i izrazila nadu da će diskusije započete tokom predstojeće konferencije biti konstruktivne, te poželjela uspješan rad svim učesnicima konferencije.

Izvor: Radio Televizija Crne Gore

Napišite komentar