Rebalans budžeta – šta se zapravo desilo i ko je odgovoran?

#Rebalans #Budžet #InstitutAlternativa

udg.jpg

U polučasovnoj skupštinskoj raspravi, tokom koje je usvojen rebalans budžeta za 2016. godinu, kao ključni krivac za neophodnost izmjena Zakona o budžeta navodila se tzv. „naknada za majke“, saopšteno je iz Instituta Alternativa. Predstavnici Ministarstva finansija, kako se navodi, optužili su poslanike da su usvojili izmjene i dopune Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti sa potpuno pogrešnom procjenom fiskalnog uticaja, što je dovelo, kako kažu, do pogrešnog planiranja budžeta i potrebe da se on sada rebalansom promijeni.

“Stoga se mogao steći utisak da se rebalans predlaže samo kako bi se povećala socijalna davanja, odnosno Transferi za socijalnu zaštitu. Međutim, upoređivanjem plana i rebalansa, otkrivamo da su se povećale i sve ostale kategorije izdataka. Tako su se tekući izdaci povećali za više od 31 miliona, Transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru za 25 miliona, Tekuća budžetska rezerva za više od 4 miliona. Povod za rebalans koji rijetko ko pominje je Zakon o zaradama u javnom sektoru, čija je potpuno pogrešna procjena fiskalnog uticaja poremetila ravnotežu državnog budžeta, ali i ugrozila budžete drugih subjekata u javnom sektoru, kao što su lokalne samouprave”, smatraju u IA.

U tom smilslu, kako dodaju, ključna stavka na koju treba obratiti pažnju su bruto zarade u budžetu.

“Zbog Zakona o zaradama u javnom sektoru, bruto zarade su za ovu godinu početnom verzijom budžeta planirane za skoro 34 miliona više u odnosu na 2015. godinu. Rebalansom, bruto zarade su uvećane za dodatnih 19 miliona eura. Najave tadašnjeg ministra finansija su bile da će uticaj na budžet biti oko 13 miliona eura. Pri tom, niko nije ni pokušao da predvidi uticaj zakona na budžete drugih djelova javnog sektora, lokalne samouprave, regulatorne agencije, preduzeća i javne ustanove. Stoga zaključujemo da sposobnost fiskalne procjene uticaja propisa nije na zavidnom nivou ni u Vladi, i to posebno u Ministarstvu finansija, koje je bilo isključivo odgovorno za Zakon o zaradama”, kažu iz Instituta Alternativa.

Tokom blic rasprave o rebalansu u Skupštini, kako dodaju, pomenuta je i potreba da se budžetski dokumenti dostavljaju poslanicima u elektronskom obliku.

“Svesrdno podržavamo ovu ideju, formalno smo je podnijeli kao inicijativu Ministarstvu finansija još prije dvije godine. Dostavljanje budžetskih podataka poslancima i javnosti u mašinski čitljivom formatu, olakšalo bi analizu podataka i omogućilo bi građanima da sami zaključe što se dešava sa budžetom, mimo zvaničnih objašnjenja. Ove godine, mi smo to uradili za vas”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Cafe Del Montenegro

Napišite komentar