Најтеже у трговини, угоститељству и грађевинарству

Стандард већине запослених у Црној Гори прошле године је био на нижем нивоу него 2016, а најтежа ситуација у погледу зарада и услова рада била је у секторима трговине, угоститељства и грађевинарства, саопштено је из Савеза синдиката (ССЦГ).

Problemi isplate zarada prisutni kod oko 35 hiljada zaposlenih (foto: rtcg.me)

“Најтежа ситуација у погледу зарада и услова рада је у трговини, угоститељству и грађевинарству, гдје велики број запослених прима минималне зараде”, казали су представници ССЦГ агенцији Mina-business.

Они су навели да су зараде запослених у јавном сектору остале на нивоу из 2016, али је због инфлације њихова куповна моћ умањена.

“Просјечна зарада запослених у образовању годинама је испод просјечне на државном нивоу. Слична је ситуација и са службеницима у државној управи. При свему овоме треба имати у виду да је квалификациона структура запослених у тим секторима изнад просјечне у држави”, рекли су из ССЦГ.

Они сматрају да се побољшање положаја запослених може очекивати кроз реализацију стратешког развојног циља предвиђеног Програмом економских реформи у наредном периоду, који подразумијева више стопе економског раста и њихову одрживост, што за посљедицу има раст животног стандарда.

“И поред чињенице да смо по висини зарада први у региону, као кандидат за улазак у ЕУ, не можемо бити задовољни када смо по бруто домаћем производу и стварној индивидуалној потрошњи по становнику, према стандарду куповне моћи на половини нивоа ЕУ”, навели су из ССЦГ.

Проблем исплате и висина зарада

Они су саопштили да се проблеми с којима се суочавају запослени у Црној Гори, између осталог, односе се на висину плата, јер се у неким секторима злоупотребљава институт минималне зараде, на коју су осигурани сви запослени без обзира на ниво стручне спреме.

“Ту је и кашњење у исплати зарада, прековремени рад који се не плаћа и који је постао је правило, ускраћивање слободних и дана годишњег одмора, рад за дане празника и потписивање бјанко отказа прије заснивања радног односа”, рекли су из ССЦГ.

Они сматрају да је за рјешавање тих проблема неопходно јачање социјалног дијалога на свим нивоима, од предузећа, до локалног и националног.

Из ССЦГ су казали да није било значајнијих промјена у броју запослених по секторима дјелатности у прошлој години у односу на 2016, што значи да није било неког већег отпуштања.

“Прецизне податке о броју радника који остају без посла није могуће дати због изражених осцилацуја код броја запослених који су сезонског карактера, као и флексибилности у појединим секторима као што су туризам, трговина, грађевинарство, саобраћај и пољопривреда”, навели су из ССЦГ.

Они су додали да је због тога неопходна већа ангажованост синдиката у предузећима и на гранском нивоу, као и закључивање гранских уговора гдје нијесу потписани.

“Неопходно је поштовање препорука са министарског састанка чланица ЕУ за област запошљавања и тржишта рада, не само у дијелу који се односи на измјену радног законодавства како би се увела даља флексибилност тржишта рада, већ и у повећању санкција за непријављени рад. Неопходно је боље усмјеравање активних политика за раднике који су у ризику да остану без посла и оснаживање учешћа на тржишту када је ријеч о старијој популацији”, рекли су представници ССЦГ.

Они су казали да су проблеми исплате зарада присутни код око 35 хиљада запослених, као и да би за рјешавање тих проблема радници требало прво да се обрате Инспекцији рада, а када је у питању јавни сектор Управној.

“Радници заштиту могу остварити и преко Агенције за мирно рјешавање радних спорова, а на крају могу потражити и судску заштиту. Инспекција рада обавља надзор код послодаваца, те над спровођењем одредби Закона о раду, Општег колективног уговора и других прописа и општих аката”, објаснили су из ССЦГ.

Они су навеи да је Инспекција рада надлежна и за појединачне случајеве на основу подношења индивидуалних захтјева за инспекцијску контролу и за поступање по основу анонимних притужби.

Из ССЦГ су подсјетили да у Предлогу закона о раду, на иницијативу те синдикалне организације, платна листа има снагу извршне исправе, што би требало да скрати пут за наплату заосталих зарада.

“Запослени треба да закључи уговор о раду и да има писани обрачун зараде који има снагу вјеродостојне изјаве, уколико му послодавац не исплати плату. Законски оквир постоји, а неопходна је боља контрола и већа овлашћења Инспекције рада и Пореске инспекције”, саопштили су из ССЦГ.

Они су додали да уставни и законодавни оквир предвиђа принцип једнаких зарада за јавни и приватни сектор.

“Приватни сектор има обавезу да поштује одредбе Закона о раду и колективних уговора, али у пракси се дешавају друге ствари, јер послодавци без обзира на финансијско стање настоје да избјегну прописане обавезе или раде на граници законског минимума”, казали су из ССЦГ.

Они су навели да Пореска управа реагује једино уколико је уговором о раду, који запослени потписује са послодавцем, утврђена зарада у минималном износу, а исплаћен је већи нето износ.

“Тада Пореска управа предузима законом прописане мјере иницирањем прекршајне одговорности према послодавцу, уз налог за отклањање неправилности”, казали су из ССЦГ.

Они су додали и да запослени у јавном сектору имају потписане гранске колективне уговоре, гдје су прецизирани рокови за обрачун и исплату зарада, који се углавном и поштују.

Извор: Радио Телевизија Црне Горе

Želite i vi da pišete za Crnu Goru? Javite nam se!

Ostavite komentar