Биткоин – нова валута или дигитална пирамида

Шта је у ствари биткоин, за Портал РТЦГ објашњавају Слободан Лакић и Саша Вујошевић професори Монтерне економије и Технологије и иновација на Економском факултету у Подгорици. Док регион „тресе“ права „биткоин грозница“, ни у Црној Гори није мали број оних чију је пажњу та виртуелна валута привукла. На биткоину се до сада могло добро зарадити. Прогнозе говоре моћи ће и даље. Ипак, наши саговорници савјетују опрез.

Industrija kriptovaluta je rapidno rastuće područje: Ilustracija (foto: pixabay.com)

Најпопуларнија виртуелна валута биткоин, почетком године прославила је свој девети рођендан. У ствари нема тачног консензуса око тога када је заправо рођен биткоин. Неки сматрају да је то 31. октобар 2008. године када је Сатоши Накамото објавио документ који објашњава основе пројекта. Ипак 03. јануар је момент када је биткоин заправо почео да постоји.

Од настанка његова популарност па и вриједност су све веће. Прије од прилике годину вриједио је око хиљаду долара да би крајем прошле године у једном моменту премашио 20 хиљада долара.

Регион „тресе“ права биткоин грозница. У Србији и Хрватској постоје биткоин берзе, биткоин банкомати. У Црној Гори још увијек, не. Ипак, не може се рећи да нема оних чију пажњу ова виртуелна валута није привукла, напротив, али о свом искуству јавно нерадо говоре.

Као и сваким другим новцем и биткоином се може плаћати. У свијету и у неким кафићима а код нас, за сада, само у „Dukley“ хотелу, ресторану и марини у Будви којима управља компанија „Stratex“ .

На тој „невидљивој валути“ могло се „добро“ зарадити. Како за Портал РТЦГ кажу професори Економског факултета у Подгорици, Слободан Лакић и Саша Вујошевић прогнозе говоре да ће и даље моћи.

„‘Крипто свијет’ је у успону: створена је гигантска шема екстремно ризичног и високо шпекулативног инвестирања. Индустрија криптовалута је рапидно растуће подручје. Укупно тржиште криптовалута досегло је током 2017. износ од 200 миИијарди долара. Крипто инвестирање карактерише велика брзина. Цијене дигиталних валута су нестабилне. Трговања у најави са биткоин фјучерсима и биткоин фондовима берзанских индекса могла би допринијети значајном повећању цијене биткоина током сљедеће године. Прогнозе се крећу од 50.000 долара до чак једног милиона долара. Блокчејн систем може да изврши диверсификацију портфолија, што би могло да значи минимизирање ризика инвеститорима. Биткоин ИРА је један од начина да се допуни пензиони портфолио. Нова технологија креира нове профитне могућности попут индустрије марихуане, када су могућа плаћања криптовалутама, а банке нијесу опција усљед законских рестрикција“, казао је Лакић.

„Иако биткоин биљежи тренд раста и очекује се и даље, развој других криптовалута ће сигурно у будућности успорити даљи раст. Могуће да ће нека друга криптовалута угрозити примат биткоина и бити примамљивија за улагања“, казао је Вујошевић.

Шта је у ствари биткоин?

„Биткоин је дигитална валута која је конструисана да би стално апресирала (расла) током времена. Биткоин наводно обавља функцију ‘чувара вриједности’ попут злата или се користи као специфичан метод плаћања за изабране дјелатности (индустрије). Корист од биткоина препознаје се у базичној технологији познатаој као блокчејн, са суперкомпјутерима, што омогућава верификовање и вођење трансакција у ‘дигиталним књигама’ познатим као блокови. Новокреирани биткоин кеш је клон биткоин блокчејна. Биткоин се окористио од “мрежног ефекта’ (е-маил)“, објашњава Лакић.

„Биткоин (енг. битцоин, скр. БТЦ) је врста дигиталне децентрализоване валуте осмишљене да се минимизују трошкови трансакција (да буду бесплатне), да трансакције буду анонимне и да се не могу пратити. Евиденцију о трансакцијама не води никаква банка, као код класичних банкарских трансакција, већ сви корисници биткоин мреже имају податке о свим трансакцијама са биткоин адресама (које нијесу адресе власника, тј. анонимност је задржана ), додаје Вујошевић.

Осим што се сада може купити на банкомату, у мјењачници или на берзи до биткона се долази „рударењем“. У недостатку такве инфраструктуре, како су за Портал РТЦГ казали саговорници који су жељели да остану анонимни, Црногорци до биткоина најчешће долазе рударењем. То је, могло би се рећи, рјешавање математичке формуле или шифре.

„Као и у класичним банкарским трансакцијама и код плаћања биткоином трансакција се мора верификовати. У класичним плаћањима банка ће потврдити да купац има новца на рачуну. Како у биткоин систему нема централног мјеста, трансакција се потврђује решавањем тешког математичког (криптографског) проблема који почива на тзв. хеш функцијама. За његово израчунавање потребно је издвојити одређено процесорско вријеме и ресурсе. Како нико не би радио ту провјеру (јер кошта!) бесплатно, онај ко је погодио добија награду у дјелићима биткоина. Овај процес добијања те награде је рударење (енг. мининг)“, појашњава Вујошевић.

У почетку се, додаје та формула рјешавала помоћу рачунара са моћним графичким картицама, а данас, све више, помоћу специјализованих машина за рударење.

„Рјешење проблема потом провјеравају остали корисници, што није захтјевно и ради се тренутно, а потом се верификовани блок уводи у главну књигу (блокчеин) и оланчава са претходним блоковима. Ради лакшег разумијевања поменуте хеш функције су функције које се у једном правцу лако рачунају, али у другом их је готово немогуће израчунати. Нпр. замислите да је функција таква да за свако име и презиме као резултат добијете иницијале. Тако би Ваши иницијали били ЈБ. Ако би тражени проблем био да уз неке додатне услове одредимо ко је ЈБ, то би био тежак проблем (има много особа са тим иницијалима). Али ако ја кажем да је то Јелена Бобичић, лако је провјерити све услове и ову хеш вриједност ЈБ! Наравно, криптографске хеш функције су далеко компликованије и њихово тестирање се ради рачунарски. Управо зато се ова потврда код рударења и зове Proof-of-work, а након потврде окончана је и верификација и блок се придружује блокчеину“, казао је Вујошевић.

У свијету постоји преко 3000 електронских или криптовалута. Највећи ривали биткоина су литецоин, нео, иота, монеро, цардано, ripple и битцоин cash.

Криптографија – научна област која се бави шифрама кроз историју се углавном користила у војне и обавјештајне сврхе (тајна размјена информација). Октобра 2016. Пентагон је објавио да је активно истраживао блокчејн технологију како би креирао војне компјутерске системе, укључујући оне који контролишу америчко нуклеарно оружје.

Вујошевић напомиње да је развојем Интернета криптографија добила посебно мјесто у бизнису – за обезбјеђивање трансакција.

„Данас су сва плаћања путем Интернета обезбијеђена неким криптографским протоколом“, истиче Вујошевић.

Биткоин почива на „блокчеин“ технологији.

„Блокчеин представља неку врсту главне књиге која води евиденцију о свим извршеним трансакцијама и коју посједује свакикорисник биткоин мреже. Свака трансакција је „оланчана“ са претходном трансакцијом и тако редом све до иницијалне. Дакле, може се пратити путања неког биткоина све до његовог настанка. Наравно, евидентирају се само верификоване трансакције, а њихову верификацију спроводе учесници биткоин мреже решавајући процесорски захтјевне проблеме (више у одговору на следеће питање)“, објашњава Вујошевић.

Биткоин има одређене функције новца. Има вриједност, њиме се може трговати, може се конвертовати у друге валуте, итд. али са друге стране он није под контролом банака те ни банке ни државе не могу утицати на његову вриједност. Његову виједност одређује тржиште.

„Претходних година биљежен је и пад и раст. Прије око мјесец дана биткоин је забиљежио максималну вриједност, а затим нагло пао, да би опет, наредних дана лагано растао. У сваком случају чак и та вриједност након пада је вишеструко већа од максималне прошлогодишње вриједности. Како биткоин не контролише ниједна централна банка то су промјене његове вриједности израженије од класичних валута. Нека истраживања су показала да на раст његове вриједности веома утиче повјерење и разне гласине“, казао је Вујошевић.

Новац као средство размјене кроз историју је мијењао свој облик. У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома различите врсте материјала од стоке преко метала до данашњег чистог папирног новца. Често се постављају питања да ли је електронски новац свијет будућности и да ли ће довести до укидања савременог облика новца или је то пак још једна пирамидална шема.

„Циљ није да се укине савремени облик новца јер то није реална опција (није могуће). Савремени облик новчаног система је ‘папирна валута’, а у суштини у ужим дефиницијама новчане масе доминира депозитни новац, што ће бити случај и у будућности. Електронски новац који је почетком овог вијека требало да доведе до ‘друштва без чекова и готовине’ представља технологију електронског банкарства. Обрнута пирамида ликвидности, креирана током посљедњих деценија, приказује нову структуру новца – Нови свјетски финансијски поредак, гдје све више доминирају деривативи и секјуритизација кредита, а мање новчана маса и примарни новац“, казао је Лакић.

Broj transakcija bitkoinom između 2014. i 2017. se učetvorostručio. (foto: Guliver/Getty Images)

Виртуелне валуте, каже Лакић, нијесу валуте у правом смислу те ријечи.

„Биткоин није шире прихваћен као метод плаћања. Биткоин је једна од неколико ‘актива’ или иновација, односно ‘експонирани финансијски медиј’, којим се шпекулише и/или манипулише на, условно речено, глобалном нивоу. Берзе или тржишта криптовалута су у већем дијелу свијета нерегулисана, што издвојено значи да ове активности нијесу нелегалне. Ипак, шеме ‘пумпања и издушивања (пумп анд думп)’ су незаконите на берзама попут Лондон и New York Стоцк Exchange“, истиче Лакић.

Усљед бројних хаковања мањих берзи долазило је до крађе биткоина. Једна се догодила и у Словенији.

„За трговање биткоинима требало би да буду заинтересоване Комисије за хартије од вриједности. Комисија за хартије од вриједности САД је одобрила крипто фондове берзанских индекса (ЕТФс). Због нерегулисаности биткоина, институционални инвеститори били су онемогућени да тргују са биткоином, али увођење биткоин фјучерса мијења околности. Свакако и због увођења биткоин фондова берзанских индекса. Биткоин берзе зарачунавају провизије и углавном спроводе неке облике верификације клијената. Како су корисници спроводили трансакције са споријим компјутерима, када су хакери представљали опасност, Биткоин заједница преусмјерила се ка лимитној блок величини од 1 мегабајта, што ипак не може да конкурише броју трансакција Визе и Пеј Пала, и то од 2000 трансакција по секунди. Биткоин функционише ван контроле централних банака. Након недавне реакције кинеских регулатора, изгледа да Европска централна банка и законодавци истражују регулативу криптовалута“, казао је Лакић.

По дефиницији, свако улагање носи одређен ризик. То је, каже Лакић случај и са биткоином.

„Најважнија је свијест о ризику и његовом прихватању. Поједине љетошње прогнозе најављивале су крах тржишта дигиталне валуте. Ипак, расте репутација биткоина као сигурног мјеста за инвестирање, што се показало током ове деценије у проблематичним финансијским случајевима на Кипру, Грчкој и са Брегзитом“, наводи Лакић.

Већа тражња за биткоином значи и већу добит. Број трансакција биткоином између 2014. и 2017. се учетворостручио.

„Посебно је питање реалне ликвидности која треба да се појави на овом тржишту. Круцијално, резултати незаконите и neetičke шеме ‘пумпања и издушивања’ шеме, која прати трговање криптовалутама, изразито су непредвидљиви. У таквим околностима поткопава се интегритет тржишта и повјерење. Према појединим прогнозама, биткоин ће у извјесној мјери у 2018. доживјети крах („муњевити слом“) губећи макар пола своје вриједности. Тренутно смо, у складу с пројекцијом, на средини бума криптовалуте“, истиче Лакић.

Онима који размишљају да сада уложе новац у криптовалуте Лакић каже да раст цијена привлачи друге несмотрене инвеститоре да купују, талас тражње подиже цијене, „пумпачи“ брзо продају валуту уз профит, онда настаје крах и инвеститори остварују губитак.

Укупна тржишна капитализација криптовалута је порасла 800% током прошле године. Љетошње прогнозе о кретању цијена биткоина показале су се погрешним. С обзиром на повећано клађење на биткоин реално је било очекивати узлазни притисак на цијену биткоина, односно нове профитабилне могућности и стварање нове генерације милионера. Управо комисије за хартије од вриједности могу да представљају потпору расту дигиталних валута. Ипак, 22. децембра, ова дигитална актива је пала (пад цијена и тржишне капитализације) за око 37% од рекордног нивоа 18. децембра, вјероватно усљед активности дневних трговаца девизама и хеџ фондова. Истраживање Бизнис Инсајдера показује да је трговина криптовалутама шема „пумпања и издушивања“ која је илегална на многим тржиштима и која би инвеститоре могла да изложи ризику великих губитака. Притом, криптотрговци користе стратегију засновану на апликацији Телеграм којом се изненада подижу цијене криптовалуте koordinirajući неколико купаца за дјеловање у одређеним тренуцима“, упозорава Лакић.

У сваком случају уложити треба онолико колико смо спремни изгубити.

Јелена Бобичић Човић

Извор: Радио Телевизија Црне Горе

Želite i vi da pišete za Crnu Goru? Javite nam se!

Ostavite komentar